Бележница

АЛТЕРНАТИВНИ ВОДИЧ КРОЗ БЕРЛИН
Град који корача уметношћу
Берлин је споменик историје и центар политичке моћи, рај за јапије, хипстере, клабере, гастрономаде, џогере, походнике недељних бувљака, острво музеја, салон модерне архитектуре, подијум уличних свирача, европска престоница графита… Сећа се он и својих великих идеја, оних о којима не прича често и са сваким, али дошљаке данас плени надасве својом смелом креативношћу, оригиналношћу и слободом

Текст и фото: Драгана Барјактаревић

Није било трунке сумње да ли ће ми се допасти. Сви су га хвалили. Један архитекта, један маратонац, те модна блогерка, кувар, педијатар, туце уметника… Од великих очекивања и треперим и стрепим. Неретко се преметну у разочарање. Али са Берлином то се није догодило. Постојао је тих седам јулских дана само да се воли.
Пре него што сам отпутовала, чешљала сам интернет, путописе сродних душа, филмографију, спуштала се на „Гуглову” мапу… Напослетку направила сам свој списак, да се пажња не би расула којекуда. Знала сам шта желим од Берлина. Бар први пут.
На мојој листи није се нашло ништа од оног „не смете пропустити у Берлину”. Нисам видела Бранденбуршку капију, нити Меморијал холокауста. Нисам се пела на Телевизијски торањ, нити покушала да уђем у Бергхајн. Берлин је место по мери сваког бића. Пре него што се упутите у тај град, довољно је само да се запитате у чему истински уживате. Моја страст је улична уметност, а она се шепури у Берлину више од било чега од другог.

НА ТРЕЋЕМ СПРАТУ КОСМОСА

Берлински метро подељен је на подземни (U-Bahn) и надземни (S-Bahn) систем. Линијом U2 стигла сам у кварт Шенеберг и прво зацртано одредиште: „свемирски мурал” Марине Зуми. Та аргентинска полууметница полуастронаут целу једну стамбену зграду пресвукла је у сазвежђа, звездану прашину, црне рупе... Осмотрила сам зграду изблиза, па издалека, па са сваке стране и у сваки детаљ. А онда сам угледала један отворен прозор у поткровљу и позавидела некоме ту иза завесе ко може да каже: Живим на трећем спрату космоса!
То је тек један од бројних мурала у Шенебергу. Од 2013. године колектив UrbanNation трансформише тај кварт у праву галерију на отвореном. На њиховим пројектима, што на осликавању фасада, што на групним изложбама, учествовало је око сто двадесет уметника чија имена одзвањају дугим ехом. Па тако у близини „космос зграде” могу да се виде и мурали које су урадили легендарни Шепард Фери или сјајна Фафи! Не у „Инстаграм” галерији. Већ уживо! У пуној величини и раскоши. Онако да се заврти у глави сваком модерном Стендалу.
Уметници су колективу даривали и своје радове. Па пошто је сакупио завидну уметничку збирку и пробрана пријатељства, 2018. године колектив је прерастао у музеј. UrbanNation тренутно је највећи музеј уличне и урбане уметности на свету. Адреса је Буловштрасе 7, али могло би се рећи да се он заправо простире дуж целе те улице – по зидовима, излозима, пасажима, бандерама, струјомерима... Фасада музеја обложена је осликаним панелима. Идеја је да се мурали ту периодично смењују, али да се ипак сачувају, те у неком тренутку преселе у ентеријер. Унутрашњост зграде осмислио је архитектонски студио ГРАФТ. Симулирали су улицу у затвореном простору. Изградили су висећу стазу која повезује два спрата, а посматрача ставља у идеалну позицију за разгледање великих радова.

СПОЈ РЕДА И РАЗБАРУШЕНОСТИ

У постиндустријском делу града, у Ревалер Штрасе 99, на десетак минута лаганог хода од Зида, налази се UrbanSpree, још један уметнички комплекс. И тако, док је UrbanNation једна посве озбиљна институција, UrbanSpree је више streetart сквот. Та два места представљају Берлин у малом, односно савршену симбиозу реда и хаоса. То је можда и најупечатљивији утисак који сам понела одатле – осећај да не морам да будем стегнута док све око мене функционише под конац.
UrbanSpree је резиденција уметника на размени чији је атеље отворен за разгледање и ћаскање, галерија урбане уметности, књижара у којој између осталог може да се прелиста књига коју су исцртали Dabs & Myla, уметнички и љубавни тандем, чија машта нема такмаца, концертна сала, дом Пиктоплазме – највећег светског фестивала савременог дизајна и кад већ растрзана пажња заиште одмор, ту је и biergarten, са лежаљкама, лампицама, заставицама, шареним зидовима… Срећа се крије у детаљима и, да се ја питам, баш у заставицама на упорном берлинском ветру.
Негде на пола штиклираног списка, догодио се доручак са Декстером и Видамом, уметницима из колектива TheWeird, који је 2014. године обојио једну савамалску фасаду. „Како вам се свиђа Берлин? Шта сте све видели, шта ћете још видети? (ту ја поносно вадим свој списак) А где је ,Неуротитан‘ овде?!” Видам ми је дао простора и за мало спонтаности. „Неуротитан” је прва алтернативна галерија у Берлину. Постоји већ двадесет и три године и за све то време никада није потпала под диктат мејнстрим културе. Настала је као платформа за промовисање неафирмисаних авангардних уметника из целог света. Пре неколико година ту су излагали и наши млади улични уметници EmaEmaEma, Fat Kid Beny, Fuck New Rave, Weedzor и Dulait.
„Неуротитан” се налази таман толико далеко од Александарплаца да се избегне замарајући метеж уобичајен за језгро било ког великог града. Завукао се у један од бројних берлинских безистана. Берлин је познат по својим скривеним унутрашњим двориштима, првобитно грађеним за раздвајање друштвених класа, а данас правим лавиринтима пуним малих галерија, кафеа, винтиџ шопова... Па се ту поред галерије „Неуротитан” налазе и Monsterkabinett (музеј чудовишта), Музеј слепих и Музеј посвећен Ани Франк.

АЕРОДРОМ ЗА БИЦИКЛЕ

На крају крајева, не морате чак да посетите ниједну од те три галерије. Улична уметност у свакојаким облицима у Берлину вреба баш на сваком кораку, увлачи се у подсвест и, каква год друга смерања и радозналости вас ту доведу, намеће се као један од најјачих утисака. Али нису Берлин само шарени зидови. Берлин је још, по ономе што моја кожа може да потврди, и прилика да нешто урадите први и можда једини пут у животу. На пример, колико год то незамисливо звучало, да се провозате бајсем по аеродромској писти.
„Темпелхоф” је изграђен 1923. године и био је први путнички аеродром на свету. Пре једанаест година затворен је, а огроман аеродромски плац претворен у градски парк у коме безбрижни Берлинци џогирају, возе бицикле, ролере, тротинете, пуштају змајеве, роштиљају… Изнајмила сам бицикл у једном од бројних околних кафеа који нуде ту могућност и провозала се посред испрекидане беле пруге на писти по којој су се до пре деценију котрљали само точкови авиона. И баш ту док летите том јединственом бициклистичком стазом, тврдња да је слобода главна особина Берлина добија потпун смисао.
Још једно савршено место за пикник је Мауерпарк. Од 1960. до 1980. године ту је била погранична зона између два Берлина. После пада Зида на том месту је направљен Мауер (зид) парк. Ту се и даље налази парче Зида – ишарано графитима, дабоме.
Дан завршите на неком берлинском крову. На препоруку мојих домаћина, ја сам отишла у бар „Klunkerkranich” који се налази на крову оближњег шопинг центра. Док сам се пела покретним степеницама кроз мол, па бетонским тобоганом кроз загушљиву гаражу, сумњичавост је нагризала наду да ме нешто посебно чека на врху. Али, испоставило се да „Neukölln Arcaden” води двоструки живот. На крову тог шопинг центра налази се срећна оаза пуна зеленила, клупица, лампица, занимљивих људи… Улаз у овај бар се плаћа, али поглед на кровове Берлина окупане залазећим сунцем (ако сте у правом часу тамо) оправдава тај цех.

***

Кратка историја графита
Поред мурала на зидовима и оних у рамовима, у музеју UrbanNation може да се види и фото-грађа чувене Марте Купер, која је на фотографији документовала развој графити сцене – од Њујорка седамдесетих све до данас. Такође, у музеју може да се прелиста тематска литература, учествује на радионицама или полемише у streetart дебатама. А најбоље од свега – улаз је бесплатан.

***

Мауерпарк
Најбоље је посетити га недељом кад је сунчан дан. Јер тада се то место спонтано претвара у фестивал. Све што треба да понесете јесте некаква простирка за траву, а остало ћете већ тамо наћи – храну, пиће, друштво, музику... На сваком кораку су тезге са храном и напицима, бендови који свирају за ситниш, акробате, највећи винтиџ бувљак у граду…